27. 01. 2014. Beograd

Autor: Vojislav Tufegdžić i Miša Brkić Izvor: Novi magazin

Ima novca, niču kuće i stanovi

Ima novca, niču kuće i stanovi

Izbeglička stambena muka rešava se u – tri talasa. Donatori obezbedili 67 miliona evra, a očekuje se još 42 miliona. Tim novcem trebalo bi da se završi raseljenje u regionu i obezbede trajna stambena rešenja za 27.000 najugroženijih izbegličkih porodica. Program predviđa i otkup napuštenih seoskih domaćinstava i poklon-pakete građevinskog materijala

Evropska unija, Vlada SAD i još oko petnaestak država odobrili su početkom decembra na sednici Skupštine donatora Srbiji 13 miliona evra pomoći u okviru trećeg talasa Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja izbeglica za izgradnju 235 stanova, donaciju 80 montažnih kuća, 350 paketa građevinskog materijala i otkup 50 domaćinstava sa okućnicom kako bi 715 izbegličkih porodica na široj teritoriji Beograda rešilo svoje stambene probleme.

Dva meseca ranije, 13. oktobra u Parizu, Skupština istih donatora odobrila je Srbiji 12,5 miliona evra za drugi talas projekata u okviru Regionalnog programa kojim je obuhvaćena dodela 300 paketa građevinskog materijala, donacija 120 montažnih kuća, dodela 200 stanova u zakup na određeno vreme sa mogućnošću otkupa i kupovina 250 seoskih domaćinstava sa okućnicom u opštinama širom Srbije. Javni pozivi za svaku od komponenata očekuju se do sredine marta 2014.

Početkom oktobra istekao je javni poziv za prijavljivanje izbeglica za ”prvi talas” u kojem je 2,5 miliona evra planirano da se potroši za 125 paketa građevinskog materijala i 70 montažnih kuća u 22 opštine u Srbiji. U Komesarijat za izbeglice i migracije stiglo je 873 zahteva izbeglica za građevinski materijal (napravljena je i preliminarna lista korisnika) i 209 prijava za montažne kuće. Početak konkretnih radova očekuje se na leto sledeće godine.

Tri ”talasa” donatorske pomoći odobrena su potpisivanjem Okvirnog sporazuma o sprovođenju Regionalnog stambenog programa (RSP) na koji su potpise stavili država Srbija (potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić) i Banka za razvoj Saveta Evrope (viceguverner Mikolaj Dovgilevič). Srbija je prva učesnica u RSP u kojoj je ovaj Sporazum stupio na snagu. Program se zbog kompleksnosti i vrednosti odvija u ”talasima”.

Regionalni program stambenog zbrinjavanja nastao je kada je Srbija pokrenula inicijativu da se na regionalnom nivou sagledaju svi otvoreni problemi, od oduzetih stambenih prava do neisplaćenih penzija. Inicijativa je dobila podršku EU i tada su se Srbija, BiH, Hrvatska i Crna Gora dogovorile da pred donatore izađu sa jedinstvenim regionalnim stambenim programom čija je usaglašena vrednost 584 miliona evra, a cilj je bio da se završi raseljenje u regionu i obezbede trajna stambena rešenja za 27.000 najugroženijih izbegličkih porodica (74.000 pojedinaca) u regionu – 5.400 porodica u BiH, 3.541 porodica u Hrvatskoj, 1.177 porodica u Crnoj Gori i 16.780 porodica u Srbiji. Inicijativu ove četiri države podržali su Evropska unija, vlada SAD i brojni donatori na konferenciji u Sarajevu aprila 2012. godine.

Uz podršku Evropske komisije, Vlade SAD, UNHCR i OEBS-a uspostavljen je Fond RSP kojim upravlja Banka za razvoj Saveta Evrope, a UNHCR i OEBS dobili su ulogu monitora Programa i pomažu u sprovođenju informativne kampanje. Ukupna vrednost Regionalnog programa stambenog zbrinjavanja je 584 miliona evra (za BiH – 101,1 milion, Hrvatsku – 119,7 miliona, Crnu Goru – 27,7 miliona i Srbiju – 335,2 miliona evra). Predviđeno je da se 500 miliona evra obezbedi iz donatorskih sredstava, a da partnerske zemlje obezbede učešće u visini od 84 miliona evra.

Stambena rešenja biće obezbeđena za izbegličke porodice koje i dalje žive u kolektivnim centrima i ugrožene porodice koje žive u privatnom smeštaju, a koje nisu ostvarile trajno rešenje u zemlji porekla, niti u Srbiji. Za njih će u Srbiji kroz završetak programa zbrinjavanja izbeglica biti obezbeđene četiri vrste stambenih rešenja: izgradnja 10.000 stambenih jedinica za socijalno stanovanje u zaštićenim uslovima i sa mogućnošću otkupa, donacija i postavljanje 1.200 montažnih kuća, otkup 2.000 seoskih domaćinstava i obezbeđivanje 3.580 paketa građevinskog materijala, čime će izbegli sami moći da završe započete stambene objekte.

Na izvestan način programi koji se sprovode u BiH i u Hrvatskoj namenjeni su i izbeglicama koje se nalaze u Srbiji, a za koje se sada otvara mogućnost povratka u ove dve države.

Nosioci ovog završnog Regionalnog stambenog programa u Srbiji su Komesarijat za izbeglice i migracije i kabinet potpredsednika Vlade Јovana Krkobabića.

Društvena, ekonomska, pa i kriza sa azilantima (koji su protekle godine u velikom broju počeli da stižu u Srbiju), u potpunosti su skrajnule zanimanje za sudbinu izbeglica s prostora bivše Jugoslavije. Možda država trenutno nema mnogo čime da se diči, ali učinak u zbrinjavanju izbeglih vredi oglasiti na sva zvona.

Sumirajući dosadašnje efekte, u Komesarijatu kažu da je Program dobio na zamahu i značaju kada je pokrenut otkup seoskih domaćinstava. „Tu su pare najbolje upotrebljene. I dalje je to jedan od najboljih programa koje sprovodimo. Ljudi ostaju u sredinama u kojima su već našli način da ekonomski funkcionišu, tako da se zadovoljenjem stambenih potreba istovremeno motivišu da tu trajno ostanu. Rešavanje problema stanovanja uglavnom se kombinuje sa programima ekonomskog osnaživanja, dodele još nekih sredstava za, recimo, popravku pomoćnih objekata, gradnju plastenika ili pokretanje novih poslova, čime im se koliko-toliko omogućava i da ekonomski funkcionišu“, kaže Danijela Popović Roko, pomoćnica komesara za izbeglice Srbije.

Pre nepunih pet godina Srbija je bila jedna od samo pet država u svetu, a jedina u Evropi, proglašenih za zemlje sa takozvanom produženom izbegličkom krizom. To je značilo da su izbeglice punih 15 godina bile u tom statusu i bez vidljivih izgleda za povratak ili drugo rešenje egzistencijalnih problema. Tada je na inicijativu UNHCR stigao predlog da Srbija i Hrvatska pokrenu direktne razgovore o svim problemima. „Naravno da smo oberučke prihvatili ponudu”, kaže Danijela Popović Roko.

A u UNHCR ocenjuju da je Srbija najdalje odmakla u čitavom procesu. ”Među prvima je podnosila sve projekte i Srbiji su odobreni projekti za sva tri talasa. Prva je podnela projekte za prvi, a zatim i za drugi talas. Svi predloženi projekti već godinama se realizuju uz pomoć donatora i Srbija je stekla mnogo iskustva”, kaže Mirjana Milenkovski, portparolka beogradske Kancelarije UNHCR.

Međutim, uprkos iscrpnim javnim informacijama, sastancima sa potencijalnim korisnicima i detaljnim objašnjenjima svakog od potrebnih dokumenata, uočen je veliki broj podnetih nepotpunih zahteva za projekte iz prvog talasa Programa. Zbog toga Mirjana Milenkovski apeluje: ”Molimo sve potencijalne korisnike programa u budućnosti da se obrate Komesarijatu za izbeglice, opštinskim poverenicima i da dva puta proveravaju sve dokumente koje podnose”.

Iz Fonda RSP do sada je za sve četiri zemlje ukupno odobreno 61 milion evra (15 miliona – BIH, 12 miliona – Hrvatska, 10 miliona – Crna Gora i 24 miliona – Srbija), što će biti dovoljno za realizaciju projekata koji su već odobreni, ali neke zemlje još nisu napravile projekte za sva tri talasa ili im projekti još nisu odobreni. Ta su sredstva dovoljna da trajno stambeno rešenje dobije 8.000 ugroženih izbeglih i raseljenih lica iz perioda 1991-95. u sve četiri države. Očekuje se da će 2014. donatori uplatiti još 42 miliona evra, što će (veruje se) biti dovoljno da se realizuju već odobreni projekti. Najveći donator i dalje je EU, a odmah zatim sledi Vlada SAD (preko Biroa za populacije, izbeglice i migracije).