Aktivnosti

10. 05. 2005.

Privatizacija medija spora i teška ali neizbežna

Nezavisno udruženje novinara Srbije, uz podršku Norveške narodne pomoći, i Poslovno udruzenje "Lokal pres" uz podršku Švedskog helsinškog komiteta, organizovali su danas u Kragujevcu Okrugli sto sa temom "Privatizacija u elektronskim i stampanim medijima".

Na skupu u Kragujevcu, kome su prisustvovali direktori, urednici i predstavnici sindikata radio i tv stanica i lokalnih listova iz više od 20 gradova u Srbiji, pokrenuta je incijativa u kojoj se apeluje na nadležne državne organe da, u skladu sa odredbama Zakona o radio-difuziji, sprovedu kontrolu i zabranu rada onih elektronskih medija koji su počeli emitovanje nakon donošenja tog Zakona. Prisutni predstavnici medija istovremeno su pozvali Ministarstvo za kapitalne investicije da, u susret konačnom otpočinjanju rada Saveta za radio-difuziju koji bi trebalo da sprovede tender za podelu frekvencija za emitovanje, obezbedi uslove za rad Agenciji za telekomunikacije u cilju što bržeg donošenja frekvencionog plana.

Na skupu u Kragujevcu govorili su zamenik ministra za kulturu Miroljub Radosavljević, rukovodilac odeljanja za privatizaciju medija Agencije za privatizaciju Dragan Bosiljkić, advokati Slobodan Kremenjak i Nebojša Samaradžić iz advokatske kancelarije “Živković i Samardžić”i potpredsednik UGS Medija Nezavisnost Dragan Milanović.

Zamenik ministra za kulturu, Miroljub Radosavljevic, objasnio je da istek roka za postojanje štampanih javnih glasila, koji se poklopio sa održavanjem ovog skupa (prema Zakonu o javnom informisanju štampana javna glasila prestaju da postoje dve godine nakon njegovog usvajanja, 22.aprila 2005.godine) neće ništa promeniti u pogledu privatizacije ovih medija. On je rekao da je Ministarstvo za kulturu, uviđajuci da ogromna većina štampanih medija nije spremna za privatizaciju, podnela zahtev Vladi Srbije da se taj rok produzi do sredine 2006. godine, kada je i krajnji rok za privatizaciju elektronskih medija i da će se o tom zahtevu uskoro izjasniti Skupstina Srbije. Zamenik ministra za kulturu potvrdio je da je u javnosti bilo govora i o inicijativi za produžavanje roka za privatizaciju elektronskih medija zbog toga što se kasnilo sa formiranjem Saveta za radio- difuziju. “Da li će rok za privatizaciju elektronskih medija biti pomeren ne znam, ali mislim da, ukoliko do toga dođe, produženje roka neće biti na period duži od godinu dana”, rekao je Radosavljević.

Radosavljević je najavio da će Ministarstvo za kulturu naredne nedelje usvojiti novi Pravilnik o privatizaciji elektronskih medija čime će se, kako je potvrdio predstavnik Agencije za privatizaciju Dragan Bosiljkić, otvoriti mogućnost za početak njihove privatizacije pre tendera za dodelu frekvencija.

Novi Pravilnik će, kako je objasnio Bosiljkić, propisati da se delatnost privatizovanog medija može promeniti ako se prilikom raspodele ne dobije frekvencija, i dodao da će se druga bitna izmena u Pravilniku odnositi na kontrolu kupoprodajnog ugovora.

Bosiljkić je ocenio da će raspodela frekvencija, u najboljem slučaju, početi tek krajem 2006. godine, istakavši da je i ta prognoza "preoptimistička", te da se može dogoditi da frekvencije ne budu raspodeljene ni za tri godine. Zbog toga je, rekao je Bosiljkić, Agencija za privatizaciju već preduzela prve korake ka pokretanju inicijative za vlasničku transformaciju, najpre štampanih, a onda i elektronskih medija.

Potpredsednik UGS medija "Nezavisnost", Dragan Milanović, apelovao je na prisutne da pre privatizacije obavezno potpisu Kolektivne ugovore sa aktuelnim poslodavcima, jer je "poslodavac naslednik" novim Zakonom o radu obavezan da poštuje taj ugovor najmanje godinu dana nakon privatizacije, ukoliko kolektivni ugovor nije potpisan i na duži rok. On je rekao da je trenutno olakšavajuca okolnost u postpisivanju kolektivnog ugovra to što su i aktuelni poslodavci, sadašnji direktori, zainteresovani za to, jer će posle privatizacije i njihova “sudbina” zavisiti od uslova propisanih kolektivnim ugovorom.

Na okruglom stolu u Kragujevcu ocenjeno je da u procesu privatizacije medija evdentne mnoge otežavajuće okolnosti koje dokazuju da nadležni državni organi nisu obezbedili adekvatne zakonske uslove za sprovođenje ovog procesa, ali je konstatovano i da nije u interesu medija da se vlasnička transformacija usporava i koči. Najviše protivurečnih mišljenja u raspravi izazvalo je pitanje da li je “bolje” otpočinjati sprovođenje privatizacije elektronskih medija pre podela frekvencija, ili obratno, te je tim povodom izneto mnogo argumenata koji podržavaju jedno ili drugo rešenje.

Predstavnici NUNS-a, Lokal presa i Medija Nezavisnost, apelovali su na prestavnike medija da im se, radi boilje informisanosti i adekvatnijeg učešća u procesu privatizacije, obraćaju sa inicijativama za rešenje određenih problema i u što većoj meri koriste pravne savete koje obezbeđuju ove organizacije.

NUNS, 22.04.2005