Vesti

26. 07. 2005.

Izvor: Beta

Stručnjaci i udruženja oprečno o otkrivanju identiteta žrtve

Objavljivanjem ličnih podataka o deci žrtvama nasilja krše se novinarski kodeksi, a takvi novinski izveštaji mogu izazvati i direktne posledice po život dece, ocenili su danas predstavnici novinarskih udruženja i stručnjaci.

Oni su, međutim, izneli oprečne stavove o izveštavanju medija o poslednjem slučaju seksualnog zlostavljanja trogodišnje devojčice iz Beograda, koja je, zbog nanetih povreda, preminula.

Dok Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) ocenjuje da identitet deteta, u skladu sa novinarskim kodeksima, mora da se zaštiti, bilo ono živo ili ne, dečji psihijatar Oliver Vidojević smatra da je u tom, konkretnom slučaju, trebalo objaviti potpunu priču, pošto ona više ne može naneti štetu detetu, a može skrenuti pažnju javnosti na problem.

Vidojević je za agenciju Beta rekao da su se u slučaju zlostavljanja devojčice K.J. poklopili interesi novinara da izveštavaju o detaljima događaja i potreba zaštite prava dece, jer, kako je kazao, ta priča treba da posluži kao primer i pomogne drugoj deci da im se ne dogodi slično zlostavljanje.

On je naglasio da najubedljivije efekte u javnosti izaziva mogućnost ljudi da vide dete koje je preminulo od posledica nasilja, a ocenio je da pošto dete nije imalo adekvatne staratelje, ni majka devojčice nema bilo kakvog osnova da pokrene postupak u cilju zaštite privatnosti.

Vidojević je rekao da korektno izveštavanje o tom slučaju ne bi trebalo da se svede na to šta se desilo, već da posebna pažnja mora da se posveti onome šta je preduzeto posle otkrivanja događaja, uključujući i adekvatnu kaznu za počinioce nasilja.

Prema njegovim rečima, čitava priča u javnosti bi mogla da izazove pozitivne efekte i u smislu otkrivanja novih slučajeva nasilja, i ohrabrivanja žrtava da "izađu sa istinom".

Takođe bi, na osnovu toga, moglo da dođe do više saznjanja o deci žrtvama nasilja svedočenjem onih koji znaju za zlostavljanje, a ucenjeni su da o njemu ne govore, rekao je Vidojević.

U drugim slučajevima, kada su deca žrtve nasilja živa, prema Vidojevićevim rečima, mediji ne bi smeli da otkrivaju identitet žrtve.

On je naveo primer iz svoje prakse da je devojčica imala brojne probleme u lečenju posle nasilja, pošto je slučaj objavljen u javnosti.

Ona je, kako je kazao, bila izložena "raznim drskim ponudama" preko telefona, presretali su je na ulici i vređali, zbog čega je usporeno njeno lečenje od posledica nasilja.

Potpredsednica NUNS-a Tamara Skroza je, međutim, rekla da u svim većim novinarskim kodeksima postoji odredba o zaštiti privatnosti dece žrtava nasilja, iako se nigde eskplicitno ne navodi da li to važi i u slučaju kada je dete mrtvo.

Ona je naglasila da ne vidi razlog zbog čega je trebalo objaviti fotografiju i ime i prezime deteta, radi ubedljivosti priče, pošto je, kako je kazala, tekst o silovanju, raspadanju unutrašnjih organa i smrti devojčice, bio dovoljno ilustrativan.

"I mrtav čovek ima svoja ljudska prava. Mislim da ne treba da nas K.J. pogleda pravo u oči da bismo shvatili šta joj se desilo", kazala je Skroza agenciji Beta.

Ona je naglasila da se u konkretnom slučaju, iako je objavljivanje imena i fotografije nasilnika takođe kršenje propisa o nevinosti dok se ne dokaže krivica, ne može govoriti o prekršaju novinara, jer za "zlikovca tog nivoa, nužda zakon menja".

Član Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović rekao je Beti da bi u slučaju izveštavanja o počiniocu nasilja mediji trebalo da se pridržavaju pravila presumpcije nevinosti i da ga navode kao osumnjičenog za zločin, a ne krivca, dok sud to ne dokžae.

Omerović se složio sa Vidojevićem da se identitet maloletnih osoba krije da bi se oni zaštitili, a da je, pošto je devojčica nastradala navođenje samo inicijala "deplasirano".