Vesti

30. 07. 2020.

Autor: K. Živanović Izvor: Danas

Osveta Siniše Malog zbog pisanja o pranju novca?

Osveta Siniše Malog zbog pisanja o pranju novca?

Spisak novinara, medijskih i nevladinih organizacija čije bankovne račune Uprava za sprečavanje pranja novca namerava da kontroliše, nikako nije slučajan niti rutinski, kako to iz Uprave objašnjavaju.

Ono što je ključno što navodi na sumnju da iza ove „provere“ stoje nečije tendenciozne namere jeste činjenica da ne postoji objašnjenje, odnosno opravdana sumnja da bilo ko sa spiska pere novac ili finansira teroriste.

Takođe, sve navedene organizacije i pojedinci uglavnom su kritičari aktuelnog režima, te su zbog ovog spiska reagovala brojna ne samo domaća već i međunarodna udruženja pozivajući vlast da prekine sa pritiscima i odmazdom, ili da bar da logično objašnjenje za šta se ko sumnjiči.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić objašnjava za Danas da Uprava za sprečavanje pranja novca, na osnovu međunarodnih standarda u toj oblasti, može imati legitimne razloge da kontroliše rad nevladinih organizacija, ukoliko je cilj tih mera sprečavanje finansiranja terorizma, odnosno ispitivanje sumnji da se sredstva koriste za finansiranje terorizma.

– Međutim, sudeći po spisku koji je objavljen i čija je tačnost indirektno potvrđena od strane v.d. direktora Uprave, te kontrole se preduzimaju kod brojnih organizacija koje finansiraju poznati i nesumnjivi donatori, i koje taj novac troše na projekte koji očigledno nemaju nikakve veze sa terorizmom. Zbog toga je već i samo preduzimanje ove kontrole sporno. Nju ne treba mešati sa redovnim kontrolama poreskih organa kojima podležu sva pravna lica, jer se preduzimaju iz drugih razloga – ističe Nenadić.

Na spisku Uprave za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija nalazi se 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja.

U zahtevu za uvid u njihove transakcije koji je Uprava uputila bankama podaci se traže kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca.

Mnogi novinari i medijska udruženja bavila su se sumnjivim poslovima ministra finansija Siniše Malog pa sada ovu „akciju“ Uprave vide kao njegovu osvetu. Među njima je predsednik UNS-a Vladimir Radomirović (i UNS je na spisku) koji je istovremeno i urednik portala Pištaljka.

– Nije jasno zašto su se sve ove organizacije našle na tom spisku. Ako postoji rizik da mediji, novinari i organizacije peru novac, onda bi trebalo da Uprava i Ministarstvo finansija objave dokument o proceni rizika, pa da se kaže da je na osnovu toga upućen zahtev bankama, rekao je Radomirović gostujući na N1. On je podsetio da je Pištaljka svojevremeno pisala o sumnji da je Siniša Mali učestvovao u pranju novca, a da je ministar finansija bio akter u tekstovima i drugih medija koji su se našli na spisku Uprave, i pita da li se možda radi o odmazdi.

Oko 130 pojedinaca i organizacija potpisalo je zahtev kojim se od Uprave, odnosno Ministarstva finansija traži da predoči osnove sumnje zbog kojih je naloženo vanredno prikupljanje informacija o organizacijama, medijima i pojedincima od strane poslovnih banaka.

„Zloupotreba zakonskih mehanizama i institucija radi nezakonitog pritiska na medije i organizacije civilnog društva predstavlja drastičan napad na slobodu udruživanja i slobodu informisanja. Vlast u Srbiji već godinama je suočena sa ozbiljnim kritikama i međunarodnih i domaćih organizacija u vezi sa ugrožavanjem ove dve važne slobode. Ovakav napad na organizacije koje se zalažu za izgradnju Srbije kao pravne države, poštovanje zakona i istinsku borbu protiv korupcije dodatni je argument da su ove vrednosti ozbiljno ugrožene u Srbiji. Organizacije, mediji i građani neće odustati od borbe za slobodnu i demokratsku državu, bez obzira na pretnje i pritiske“, navodi se u zahtevu i dodaje da će mediji i organizacije preduzeti sve odgovarajuće pravne radnje protiv umešanih u ovu zloupotrebu, uključujući i krivični progon odgovornih, ali pre svega će insistirati na potpunim i jasnim odgovorima kako je do ovoga moglo da dođe.

Evropska komisija: Civilno društvo ključ demokratije

– Snažno civilno društvo je ključna komponenta svakog demokratskog sistema i državne institucije bi to trebalo da prepoznaju i tako ga tretiraju, poručila je portparolka Evropske komisije Ana Pisonero na pitanje portala European Western Balkans o zahtevu Uprave za sprečavanje pranja novca za informacije o transakcijama novinara i nevladinih organizacija.

„Organizacije civilnog društva i branitelji ljudskih prava igraju ključnu ulogu u podizanju svesti o građanskim i političkim pravima i moraju biti u mogućnosti da slobodno rade“, rekla je Pisonero.

AI: Akcija zastrašivanja kritičara vlasti

Direktor za Evropu Amnesti Internationala Nils Muižnieks ocenio je da je targetiranje novinara i nevladinih organizacija apsurdnim optužbama o pranju novca i finansiranju terorizma čin zastrašivanja i poslednja akcija koju su sprovele vlasti u Srbiji kako bi ućutkale kritičare. „Ovakva vrsta proizvoljne istrage koja posebno cilja one koji su kritični prema vlasti narušava pravo na slobodu izražavanja i ugrožava slobodu štampe. Te istrage moraju biti odbačene“, istakao je Muižnieks.

Šabić: Ovakva sumnja u domenu naučne fantastike

Beograd – U bilo kom kontekstu iza ovakve akcije i traženja ovakve količine i ove vrste podataka morala bi da postoji nekakva sumnja da se subjekti sa spiska bave pranjem novca ili još gore finansiranjem terorizma što je za svakog objektivnog u sferi „naučne fantastike“ a ne realnosti. Uprava javnosti duguje objašnjenje o kakvim se sumnjama radi – ocenjuje za Danas advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, upitan da prokomentariše opravdanost zahteva Uprave za sprečavanje prava novca da ispita novčane transakcije brojnih nezavisnih novinara i organizacija.

Naš sagovornik podseća da su na spisku oba nacionalna udruženja novinara, novinarske ekipe koje su dobitnici najprestižnijih međunarodnih priznanja, NVO sa velikim autoritetom u međunarodnim relacijama i jedan broj ljudi, odgovornih lica u tim subjektima.

– Jedino što ih povezuje to nije nikakvo pranje novca ili terorizam već je činjenica da se bave argumentovanom kritikom aktuelne vlasti. Štaviše, dobar broj njih bavio se upravo razotkrivanjem situacija u kojima se reagovanje Uprave za sprečavanje pranja novca neuporedivo više osnova moglo i moralo očekivati ali je po pravilu izostajalo, ističe Šabić. On dodaje da je izjava v.d.direktora Uprave da nema selektivnog pristupa i da su „kontrolisali i ministre“ zvuči cinično i to dvostruko.

– Prvo, nije nikakvo čudo već je savršeno normalno da ako postoji sumnja kontrolišu ministre i druge funkcionere a u slučajevima ministra finansija i ministra odbrane je stvarno postojala – na sumnjive transakcije ukazale su banke. Od „kontrole“ nije bilo nikakvih efekata. Ako dakle „tetke“ ili neimenovani „prijatelji iz inostranstva“ ili „bugarski grafolozi“mogu da otklone sumnju, deluje karikaturalno, ovakvo detaljno proveravanje poslovanja subjekata sa spiska jer su finansirani kroz legalne tokove, od poznatih finansijera, najčešće istih onih koji finansiraju i projekte Vlade Srbije, pa je akcija uprave i za njih uvredljiva – ukazuje Šabić.

Indikativno je, dodaje, i da „kontrolom NVO“ nisu obuhvaćene neke za koje je odavno poznato da posluju netransparentno, godinama ne podnose čak ni po zakonu obavezne izveštaje „a ako tome dodamo da Uprava za sprečavanje nije nikakav nezavisni organ već je u sastavu ministarstva na čijem čelu je jedan od pomenutih ministara cela stvar deluje gotovo kao groteska“.

– Uveren sam da rezultat kontrole neće biti nikakav problem za kontrolisane, da će isključiti svaku sumnju u pranje novca pa će jedini efekat biti dalja, dodatna kompromitacija kod nas u floskulu pretvorenog principa – pustimo institucije da rade svoj posao. A izvesno i doprineti daljem srozavanju ugleda zemlje u vezi s pranjem novca. Podsetiću da smo do nedavno bili jedina evropska zemlja kojoj je „uspelo“ da bude na crnoj listi FATF. A i bez toga mora biti razlog za brigu što su trajno ostale u senci mnoge transakcije koje bi sa stanovišta borbe protiv pranja novca morale biti zanimljive, od npr. ugovora o upravljanju Železarom s HPK Inženjering pa do Beograda na vodi. Popravljanju lošeg imidža sasvim sigurno ne mogu biti doprineti akcije protiv novinara i NVO – zaključuje Šabić.