Vesti

16. 10. 2020.

Autor: Filip Lukić Izvor: N1

NVO ne veruju u objašnjenja zašto su na meti Uprave za sprečavanje pranja novca

NVO ne veruju u objašnjenja zašto su na meti Uprave za sprečavanje pranja novca

Zbog čega je Uprava za sprečavanje pranja novca proveravala finansijske transakcije dela nevladinih organizacija, medijskih radnika i udruženja građana, i to pod sumnjom da finansiraju terorizam i peru novac. Ni dva meseca nakon što je taj spisak procurio u javnost, to je i dalje nije jasno. Dok Uprava tvrdi da je u pitanju samo deo spiska, civilni sektor upozorava da je država zloupotrebila zakon, zbog čega su se obratili međunarodnim institucijama.

Stateška analiza procene rizika, a ne provera onih koji kritički misle, tvrdi direktor Uprave za sprečavanje pranja novca Željko Radovanović, i dodaje da je u javnost dospeo samo deo spiska koji broji nešto više od sto organizacija.

"Vi to zovete spisak, ja to zovem uzorak. Negde oko 38 odsto uzorka čine neprofitne organizacije koje su rangirane po veličini prihoda, trećinu čine organizacije kod kojih je prihod od donacija iz inostranstva čini 50 procenata ili više od ukupnog prihoda same organizacije", istakao je on.

Kriterijumi su nejasni, poverenje između države i nevladinih organizacija narušeno, a jasnog odgovora zašto se na spisku nalaze samo organizacije koje se kritički odnose prema vlastima, još uvek nema, poručuje Maja Stojanović iz Građanskih inicijativa.

"Čini mi se da smo čuli i nešto što meni deluje potpuno neverovatno, to da mi treba da budemo zahvalni što smo na ovom spisku jer su oni proveravali one organizacije koje su uspešne, što nema logike kada razgovaramo o bilo kakvoj proceni rizika i za pranje novca i za finansiranje terorizima", ističe ona.

Direktorka Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Sonja Stojanović Gajić upozorava i da je Uprava za sprečavanje pranja novca zloupotrebila zakon kako bi od banaka dobila podatke o finasijskim trasnakcijama organizacija i pojedinca sa spiska, navodeći da postoje osnovi sumnje da se finansira terorizam i pere novac.

"Gospodin Radovanović je rekao da podaci o donacijama koje organizacije dobijaju, ne bi mogli drugačije da prikupe, jer nisu sve organizacije to objavile na svojim veb sajtovima, mada većina organizacija sa spiska koji je procureo su zapravo svetli primer transparetnosti, i objavljuju ne samo imena donatora, nego i iznose. I da su jedino koristeći krivični osnov, Član 73, Osnov sumnje, mogli da dođu do tih podataka, što nama zvuči nerazumno", ukazuje ona.

Nerazumno je da je država prvo tvrdila da se radi o redovnoj kontroli civilnog sektora, dok danas, dva meseca kasnije, kaže da je reč o starteškoj analizi rizika. Za zabunu direktor Uprave za sprečavanje pranja novca krivi medije.

"U roku od nekih 10 dana, organizovano je 40, 50 emisija. Konkretno i na vašoj televiziji. Zaista u tom periodu ja nisam dobio nijedan poziv sa vaše televizije da vam bilo šta objasnim. Poslali ste mi pitanje posle nekih mesec dana, rekli ste: 'Gospodine Radovanoviću, šta se radi?' Ja sam rekao: 'Analiza je u toku, biće završena u narednih nekoliko dana, i obavestićemo javnost o rezultatima.' Recite vi meni sada kada sam govorio o 'risk base aproachu', o celoj ovoj postupku, o redovnoj kontroli i nadzoru? 27. jula 2020. godine. To je izjava koja je trajala nekih deset minuta, ovo je jedna rečenica koja je izvučena iz tog konteksta. Zaista, pogledajte celu izjavu", poručuje Radovanović.

Na podsećanje novinara N1 da je i predsednik Aleksandar Vučić govorio da je reč o "najobičnijoj proveri", Radovanović kaže: "Pa ako kažete vi da je najobičnija provera, ja vama kažem procena rizika jeste provera, da li je najobičnija ili ne, ne znam. Nama je to zaista zahtevan posao, i dosta vremena i energije ulažemo u taj postupak".

Poziv da objasni zbog čega je sačinjen spisak nevladinih organizacija država će dobiti od Ujedinjenih nacija, koje su najavile da će tražiti objašnjene od Uprave za sprečavanje pranja novca zbog čega se do podataka nije došlo u dijalogu sa civilnim sektorom.

Da što pre treba utvrditi da li je postojao pravni osnov da država prikuplja podatke o finansijskim transakcijama organizacija i pojedinaca, naglasila je i Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju o napretku Srbije.